Blog Archives

Zavisnost od partnera

30/3/2017

Šta se dešava kad nismo celoviti kao osobe? Kad smo zavisni od nekog drugog (emocionalno ili materijalno), kad nemamo izgrađenu volju ili sposobnost samostalnog odlučivanja ili prosto samo ne poznajemo sebe: ništa nas ne pokreće, nemamo svoje strasti? Onda se obično zakačimo za nekog ko ove sposobnosti ima: ko će da nas izdržava ili smiri ili pokreće (čitaj:izvodi). Tada u partneru tražimo nešto što će da nas “zakrpi“, da nam da ono što nam fali, da nas napravi celim.

I sve bi to bilo bajno: našli smo se i zajedno činimo jedno celovito biće. Međutim odraslom čoveku nije dato da bude zavisan, pa će pre ili kasnije početi da mrzi onog od koga zavisi a bogami i da mu zavidi (baš na onim osobinama koje su ga u početku privukle). Ova negativna osećanja može otvoreno da izražava kroz agresiju, ili da ih pomeri na neku drugu osobu (pa onda npr. mrzi svekrvu ili taštu). A može i da ih potisne pa da partneru vraća kroz zvocanje ili obezvređivanje (često baš onih osobina koje njoj fale). Može i da (ne)svesno kažnjava partnera tako što će mu uskratiti ono što je njemu važno, pa tako žene često izgube seksualnu želju (jer znaju koliko je to muškarcu važno), muškarci prestanu da poklanjaju pažnju i razgovaraju ...
Šta se dalje dešava? Pa ako je deo mene u drugom, onda tog drugog ne smem da napustim (čak iako mi je u vezi loše) niti da pustim da ode. Ako je u partneru moja sigurnost, moja hrabrost ili moja slabost ne smem da izgubim deo sebe koji je u njemu pa moram stalno da ga nadgledam, kontrolišem i (ne)svesno manipulišem.

Veza dvoje polovičnih ljudi nije osuđena na propast već je velika šansa za razvoj ako prepoznam šta to partner ima što ja nemam ili ne znam i umesto da od njega zavisim – odlučim da od njega učim. Možda će se druga strana u početku buni - jer je odnos zavisnosti uvek dvosmeran i partner sigurno neki deo sebe drži u meni (možda svoju slabost, emotivnost, zavisnost) i nije spreman da ih lako pusti. Ali ako mu je zaista stalo – podržaće moj razvoj i želju za napretkom. Onda oboje možemo postati kompletniji ljudi, samodovoljni, koji ostaju zajedno jer tako biraju a ne zato što iz zavisnosti moraju.

Comments

Zavist

16/3/2017

Comments

Zavist se može prepoznati po tome što postoji ljutnja na nekoga i obezvređivanje te osobe. Zašto bi neko obezvređivao tuđ uspeh ili pokušaj ako mu ne zavidi? Možemo da se ne slažemo sa nekim, možemo da smatramo njen način pogrešnim – ali nećemo imati potrebu da obezvređujemo ako ne zavidimo.
Zavist može jako lako da se sakrije iza maske pravičnosti i prijateljstva (“Ja ću da ti kažem šta sve kod tebe ne valja“ “To je za tvoje dobro“).
Ako ne osvestimo zavist, možemo da dugo nekog mrzimo i obezvređujemo a sebe sprečavamo da razvijamo one sposobnosti zbog kojih drugome zavidimo. Kao i svako drugo negativno osećanje, zavist ima svoju svrhu i može nam poslužiti kao gorivo za razvoj. Kad osvestimo svoju zavist, ona nam može biti putokaz za bitne stvari u životu, koje nam nedostaju i na kojima onda možemo da radimo.

Comments

Reflektovanje

15/3/2017

Comments

Iako komuniciramo da bismo razmenili konkretne informacije, većina naših privatnih komunikacija se sastoji u razmeni emocija. Prepričavanjem nekog događaja zapravo pokušavamo da prenesemo kako smo se osećali, koliko je neka situacija bila značajna za nas i na koji način. Reflektovanje je jedan od najefektnijih vidova komunikacije. Kada vam neko priča šta mu se desilo, vi pažljivo pratite (na osnovu izrečenog, tona, stava tela) kako se sagovornik oseća, koja osećanja stoje iza njegove priče. Pokušajte da “slušate” srcem.
Suština reflektovanja je da vratite sagovorniku (kao ogledalo) značenje ili osećanje koje je on pokazao. Tako pomažemo osobi da bolje razume sebe, da imenuje i osvesti svoja osećanja. Ovako smo potpuno skoncentrisani na tuđe iskustvo, na njegov doživljaj; a po strani ostavljamo svoje mišljnje (i potrebu da ispadnemo pametni ili korisni, ili skrenemo fokus razgovora na sebe).
Kad reflektujemo, mi samo pretpostavljamo i pitamo se, proveravamo kako se sagovornik oseća, da li smo ga dobro razumeli; i zato uvek treba da bude u formi pitanja ili provere “Deluje mi da si ljut” ”Čini mi se da te nešto muči”. Ako se sagovornik ne slaže sa našom procenom – nikad ne treba insistirati da bolje znamo od nekog drugog kako se on sam oseća ili insistiramo da postane svestan osećanja koja očito u ovom trenutku nije u stanju da prihvati.

Comments

Moje rane

15/3/2017

Comments

Često ljudi sebe ne vole zbog grešaka iz prošlosti. Svako ima neku mračnu tajnu, iskustvo koga se duboko stidi. Ova sećanja su obično uvezana u klupko krivice, stida, samoprezira... Međutim, kad čoveku dođe vreme, kad smogne snage da se njima bavi i sagleda ih iz drugih uglova – obično shvati da su upravo ova iskustva od njega napravila čoveka kakav je danas. Bolna iskustva su naše najvažnije lekcije i postaju izvor naše snage.

Comments

Emocionalni problemi

14/3/2017

Comments

Emocionalni problemi su posledica načina razmišljanja, doživljavanja i reagovanja na događaje. Misli stvaraju emocije, ali isto tako i emocije stvaraju misli. Kad si tužna – i misli koje ti padaju na pamet će biti crne i negativne. Ako onda legneš u krevet i gledaš neki reality – pa i da si bila super pala bi u bedak.
Kad si u problemu obrati pažnju pažnju na svoje misli, na to šta sebi govoriš. Ima li tu nekih kojima sebi otežavaš: da li sebe kriviš ili obezvređuješ: “Kakva sam ja budala“ “Ja sam uvek baksuz“ ili tražiš nemoguće “Trebalo je da znam“? Kad uhvatiš neku od ovih misli pokušaj da razmisliš da li su zaista istinite? One se javljaju automatski, ali gube moć kada se preispitaju.
Ako se osećaš loše, pokušaj da se setiš dobrih stvari koje imaš. Na čemu sve možeš da budeš zahvalna? Koliko si već teških trenutaka pregurala?
Obrati pažnju i na stvari koje radiš kad se ne odećaš dobro. Da li nekom od njih pogoršavaš svoje stanje: izbegavaš zabavne aktivnosti, ne staraš se o sebi, okružiš se negativnim ljudima, nisi fizički aktivna ... Seti se nečeg što voliš i radi to čak iako te mrzi. Kad radiš drugačije – osećaćeš se drugačije

Comments

Anksioznost

5/3/2017

Comments

Od anksioznosti najčešće pate veoma senzitivni, odgovorni i inteligentni ljudi koji nisu naučili kako da vladaju svojim emocijama. Žive zatvoreni prema životu, prema mogućnostima i iskustvima ali zato imaju prividan osećaj kontrole i sigurnosti. Kad rade na prevazilaženju svojih strahova neke od najtežih stvari koje moraju da urade su da se odreknu svojih simptoma i izađu iz zone komfora, isprobaju koliko toga mogu i strpljivo grade otvorenost prema životu i iskustvima umesto zatvorenosti.
Kad malo upoznaju i izgrade sebe, steknu uvid u to ko su i šta sve mogu – anksioznost se smanjuje a umesto nje se javlja kreativnost koju je retko ko do tada mogao da zapazi. Ova sklonost ka fantaziji i stvaranju je do tada bila zarobljena u opsesivnim mislima, strepnjama i brigama “Desiće se nešto loše“ “Ispašću jadna, slaba“ “Biće mi teško“. Morate priznati da je smišljanje na desetine načina na koje svaki dan možeš da umreš ili stvaranje veoma živopisnih fantazija o tome šta sve može da krene po zlu - poprilično kreativno.

Comments

Zavisnost od partnera

Zavist

Reflektovanje

Moje rane

Emocionalni problemi

Anksioznost

Categories

Archives