Zavist

Zavist se može prepoznati po tome što postoji ljutnja na nekoga i obezvređivanje te osobe. Zašto bi neko obezvređivao tuđ uspeh ili pokušaj ako mu ne zavidi? Možemo da se ne slažemo sa nekim, možemo da smatramo njen način pogrešnim – ali nećemo imati potrebu da obezvređujemo ako ne zavidimo. 
Zavist može jako lako da se sakrije iza maske pravičnosti i prijateljstva (“Ja ću da ti kažem šta sve kod tebe ne valja“ “To je za tvoje dobro“).
Ako ne osvestimo zavist, možemo da dugo nekog mrzimo i obezvređujemo a sebe sprečavamo da razvijamo one sposobnosti zbog kojih drugome zavidimo. Kao i svako drugo negativno osećanje, zavist ima svoju svrhu i može nam poslužiti kao gorivo za razvoj. Kad osvestimo svoju zavist, ona nam može biti putokaz za bitne stvari u životu, koje nam nedostaju i na kojima onda možemo da radimo.